КРОЗ ЖИВОТ СА ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ 365 поука и савета за сваки дан у години

Отац Серафим Роуз је учио хришћане последњих времена да сваког дана морају пити духовне лекове да би сачували душу излoжену бурама безбожја.
Ово је приручна духовна апотека мисли за сваки дан у години Светог владике Николаја, духовног дива који је, како рече руски философ Валентин Катаcонов, више од свих Светих двадесетог века дао одговоре на питања што муче савременике.
Духовна трпеза је спремна.

Епископа Николаја Велимировића су Деда-Владиком прва произвала дечица сирочићи из Дечијег хранилишта „Свети Никола" у Битољу, сиротишта које је он основао, име му „Богдај" наденувши. О томе је, не једном, посведочила блаженога спомена игуманија враћевшничка Ана Ацић (т 1975), духовна ћер владике Николаја још из времена када се, и о његовом благослову, као управитељка Богдајског сиротишта (од 1935. до почетка Другог светског рата), „у Богдају ка’ у рају“, богољубиво старала о малима и последњима Божијим.
Духовна чеда Деда-Владичина, у годинама пред Други светски рат, и касније, међу собом су га од миља звала Свети Деда или, још присније, Свети Дека. Ово Свечево име се, временом, проширило међу монаштвом и у побожном народу, међу богомолитељима нарочито, не само у Жичкој већ и у другим епархијама наше Цркве.
Нема веће части, у српском језику, народу и историји, од оне када Срби неког, из синовске и ћеринске љубави, именују именом сродничким. Такво присно именовање израз је живог библијско заветног осећања међу Србима Христовим да је српски народ велика породица прошлих, садашњих, будућих поколења српских, сабраних у Цркви Христовој, у којој су сви људи из свих народа, сав род људски сродници.