ВЕЛИКИ ПОСТ

"ПРЕДГОВОР
Ово кратко објашњење Великог поста је написано за све – а њих је данас веома много – који желе да боље разумеју литургичку традицију Цркве и да у њој свесније учествују. Речено је да је покајање почетак истинитог хришћанског живота и његов услов. Прве Христове речи, кад је почео да проповеда, биле су: “Покајте се”. Али шта је покајање? У журби нашег свакодневног живота, немамо времена да о томе мислимо, и једино што сматрамо да треба да чинимо за време Поста састоји се у томе да се уздржавамо од извесне хране, да скратимо са забавом и разонодом, да одемо на исповест, да нас свештеник разреши грехова, да примимо причешће (једном у години) и онда сматрамо да је “све у реду” до следеће године … Ово издање по први пут доноси редигован текст више пута објављиваног превода овог класичног дела савременог пра-вославног богословља. Приликом редактуре, текст превода јс детаљно упоређен са енглеским изворником и саображен оригиналном тексту. Исправљен је знатан број материјалних грешака. ВЕЛИКИ ПОСТ - ПУТ КА ВАСКРСУ Велики пост какав данас познајемо плод је дугог и изузетно комиликованог историјског развоја, чији сви аспекти нису довољно проучени. На многа питања још није дат одговор и предстоји да се уради још много посла, и то не само у погледу споредних детаља. Дајемо кратак резиме основних података. Установљено је да је средином другог века Црква познавала само један кратак пост уочи годишње прославе Васкрса, али и тај пост је различито држан у различитим областима. Св. Иринеј Лионски, говорећи о расправама о Пасхи, пише да се расправља „не само о дану, него и о начину поста. Неки мисле да треба да посте један дан, други два, неки чак и више. Неки рачунају свој дан четрдесет сати, дан и ноћ. Ове разлике у начину држања поста нису настале у наше време, већ много раније, још у време наших претходника“ (цитирано по: Јевсевије, Црквена асторија, 5, 24, 12, уп. такође: Иполит Римски, Апостопско предање 2, 20, 2-9, 21, 1-5, Тертулијан, О крштењу, 19). Век доцније имамо податке да је пост пред Васкрс продужен, барем у неким областима, на недељу дана („Страсна седмица"""" по нашој терминологији). Тако, у Апостолској дидаскалији читамо: „... стога треба да постиш у дане Пасхе од другог дана седмице (тј. од нонедељка) и живећеш само на хлебу, соли и води до деветог часа, и то до петог дана (тј. четвртка)... Али, у петак и суботу пости потпуно и ништа немој да окусиш“ (изд. К. Н. Соппопу, 1929, сгр. 189). Затим, „нажалост, следи празнина од око три четвртине столећа..."