ЛОГИКА И ТЕОЛОГИЈА Дијалектика Јована Дамаскина у византијској и српској филозофији

"Ова књига је проистекла из мојих истраживања средњовековне српске филозофије, која сам пре више од три деценије започео у Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду. То моје бављење старом српском филозофијом, испрва наметнуто као институтски задатак, убрзо је добило свој унутрашњи подстицај, и то поглавито захваљујући узбудљивом открићу Дамаскиновог дела на нашем старом језику. До тог неочекиваног сусрета, који се претворио у поучно интелектуално искуство, дошло је на следећи начин. Прикупљајући грађу за први део једног сажетог прегледа историје српске филозофије, који је требало да колективно напише неколико нас тада млађих сарадника Института, наишао сам током прегледања фонда наше семинарске библиотеке, у лето 1975. године, на три краћа одломка објављена у Старинама ЈАЗУ још 1887. године, са назнаком издавача (Стојана Новаковића) да потичу из „Зборника деспота Стефана Лазаревића“. Међутим, у Старинама није било ни најмањег наговештаја о томе да су то заправо црквенословенски преводи са неког грчког оригинала, а не изворни састави. Напротив, све три главе су биле презентиране са слутњом да је реч о изворним текстовима неког заборављеног српског мислиоца из средњег века. На мене је та могућност оставила велики утисак, јер је јасно указивала на то да је у нашем средњем веку било значајних филозофских дела, која по најстрожијим историографским мерилима заслужују да буду подробно проучена и валоризована. Без обзира што тада нисам знао да је реч о три издвојена поглавља црквенословенске верзије Дијалектике, намах ми је постало јасно да постојање оваквих еминентно филозофских текстова на црквенословенском језику не дозвољава више да се о нашој средњовековној филозофији пише онако како се то иначе чинило већ читав претходни век и по, то јест игнорантски уопштено, у просветитељски омаловажавајућем тону или епски понесено с позивањем на тзв. народну мудрост и нашу слободарску традицију, а без познавања њених стварних интелектуалних производа. По први пут сам тада схватио да се истраживање српске филозофске прошлости мора усмерити на списе генуино филозофског карактера, код којих су оба наведена афекта потпуно депласирана, јер уместо понављања једних истих фраза треба поново отворити заборављене странице наше духовне прошлости.
Слободан Жуњић "