МИСИОНАРСКЕ ЦРТИЦЕ

"За протеклих седам година, колико је прошло од тренутка када сам одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ постављен за главног и одговорног уредника ПравославноГ мисионара, скупило се довољно писаног материјала за једну књигу посевећену мисионарским темама. Све то је сада сабрано са циљем да се направи једна мањевише заокружена целина. Највећи део су уреднички уводници из ПравославноГ мисионара, но поред њих сам уврстио и неке текстове кој и су објављени у Православљу, као и неколико полемичких реакција објављених у Политици. Приликом распоређивања грађе нисам се држао хронолошког, већ тематског кључа: текстове сам ређао по смисленом поретку, да читалац не би вршио нагле прескоке, већ да би се током читања књиге теме природно надовезивале једна на другу. Сви текстови су додатно обрађени неки симболично, неки нешто више, а у неколико случајева значајно, што захтева појашњење. Прва врста измена се односи на стил писања. У протеклих неколико година сам доста тога променио у приступу у односу на радове које сам објављивао раније. Свештеничко искуство и свакодневни рад са људима су ми дали до знања да је потребно говорити и писати што приступачније и што мање оптерећено стручном терминологијом која ширем кругу читалаца ионако није разумљива. Особито су најстарији текстови (настали непосредно по завршетку академских богословских студија) прошли својеврсну „стилску обнову"" да би били што питкији и разумљивији. Велику улогу у промени приступа писању је одиграло и искуство уређивања Православно! мисионара и разговор са људима који га редовно читају. Из броја у број сам схватао да је потребно писати на начин који ће разумети сваки човек, или, како то неки богослови умесно наглашавају, „на начин рибара [тј.апостола], а не философа"". Лично искуство је у том смислу показало да академски приступ има своје место и тежину, али у сасвим другом контексту од мисионарског. У стилском погледу сам се потрудио да елиминишем још нешто због чега сам својевремено с правом био критикован од многих читалаца, а то је претера- на употреба позајмљеница из страних језика (пре свега енглеског, под утицајем информатичке сфере). Сећам се да је пре неколико година у редакцију Мисионара стигао мој текст објављен у Политици који се тицао изазова глобализације. Текст је био педантно исечен из новина и готово цео исподвлачен, а уз њега је стигао и коментар читалац је сматрао да су поставке и идеје текста добре, али је приметио да се за сваку подвучену реч туђицу може наћи српски термин. То ме је у првом тренутку насмејало, али сам временом схватио да заиста нема потребе користити стране речи и изразе у случајевима када постоји лепа српска реч која преноси исти смисао. Трудио сам се да се тог стилског приступа држим и у овој књизи."