ОБИТАВАЊЕ БЕЗГРАНИЧНОГ У СРЦУ бисери из Добротољубља

Обитавање Безграничног у срцу им је понудило ризницу светоотачких поука о молитви и хришћанском животу, од светог Антонија Великог, оца пустињског монаштва, до светог Серафима Саровског, љубљеног сина Божијег по благодатном усвојењу, који је Русији и свету објавио радост Васкрсења у XИX веку, веку "научног атеизма". Отворивши Обитавање Безграничног у срцу, многа душа се Безграничном зарадовала, и много га је срце примило у себе, да се Њиме нахрани и штити у доба невиђене глади за истином и љубављу. У "Акатисту најслађем Христу" каже се да су мудраци са истока, вођени звездом, "стигли до Недостижног", до Богомладенца који је лежао у јаслама Витлејемске пештере. Суштина подвижништва Православне Цркве управо се у томе и састоји: у достизању Недостижног, Онога кога небо и земља не могу обухватити, а који се, из превелике љубави према људском роду, унизио до обличја слуге, поставши Човек и уселивши се у утробу Пресвете Богомајке. Православни подвиг почиње од свесности да човек у самом себи не може наћи средства и начине да се сједини са Богом, будући да је створен ни из чега, а понор између Творца и творевине је напорима саме творевине непремостив. Али, Бог нас је саздао према свом образу и подобију, као свесна и савесна, слободна и љубавна бића, а затим је и понор између себе и нас премостио поставши као један од нас. УВОД Молитва је стремљење срца и ума ка Богу. Стална молитва је непрестано обраћање ума и срца к Њему (свети Теофан Затворник) Реч о сталној молитви у срцу, или срдачној молитви, звучи као порука из неког далеког, па ипак блиског света. У списима као што је Разговори страника са духовним оцем, описана су духовна искуства (наравно лична) људи чији је сав живот био прожет овом непрестаном молитвом. Православна Црква Истока располаже преизобилним знањем и испробаном методиком упражњавања ове молитве. Она поседује и поуке богоозарених молитвеника и може да нам укаже на један молитвени пут који је свима доступан, који задовољава наше сазнање и слободу и пружа нам иста духовна искуства. Непрестана молитва срца је наука над наукама, уметност над уметностима, занимање узвишеније од било ког другог занимања, приступачно подједнако неуком и ученом. Непрестана молитва срца има корен у Светом Писму. Сам Господ Исус Христос учи да у свако време треба стражити и молити се, да се треба непрестано молити и да при том не треба говорити многе речи. Напротив, треба се молити у срцу Оцу небеском, у тајности, у Његово, Христово име. И апостол Павле захтева да се молимо духом, и то без престанка, и да је боље изговорити пет речи умом, неголи хиљаде језиком. Поставља се, међутим, питање, да ли је то уопште могуће? И како се то постиже? Уистину, то је сасвим могуће и за истински хришћански живот - чак неопходно. Јер,благодатан разговор са Богом кроз молитву представља откуцаје била људске душе. Од хришћанског искона боготражитељи стреме овом непрестаном општењу са Господом, обраћајући му се кратким, честим, унутрашњим и сабраним призивима. Духовно просвећени оци су нашли да је међу таквим призивима најпростије, а истовремено и најуспешније, средство за постизање непрестане молитве тзв. Исусова молитва, тј. Молитва Господу Исусу. Она је истоветна молитви коју је цариник упутио Господу Христу у Јерусалимском храму. Она гласи: Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.