ПРАВОСЛАВЉЕ И ПОЛИТИЧКА ТЕОЛОГИЈА

Неке цркве, као нпр. руска црква, имају отворено процарске склоности, као и многи православни народи и њихове вође на Балкану. – Пантелис Калаитзидис Калаитзидис је уџбеничким приступом успио дочарати комплексност, изазове, али и немир којег насљеђе нове политичке теологије и теологија ослобођења уноси у свијет православља, посебице у његове прелатске структуре. Узевши у обзир фрагилност и деликатност једног таквог говора, Калаитзидис ослободитељски момент еванђеоског навјештаја износи поступно и пробраном теолошком аргументацијом, с којом истодобно настоји постићи задани циљ, те при том не саблазнити одвише припаднике и представнике властите религијске традиције. Одржавање тих двију ставки у еквилибрију није нити најмање лако, али је њему као теологу у потпуности јасно како је то једини могући начин да пола стољећа након што су дотични аспекти заживјели у оквирима католичанства и протестантизма, сад најзад ухвате коријена и у оквирима православља. Ооцртавајући посебности православне теолошке мисли и духовности у компарацији са ослободитељским захтјевом еванђеља, он утјече, како на изградњу тог вида дискурса унутар православља, тако придоноси и међусобном приближавању кршћанских традиција, јачајући елемент екуменског заједништва кроз конструктивно-критичко и одговорно друштвено дјеловање.