ЦРКВА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА структура, однос и последице

У академском свету, термин глобализација почиње прецизније да се формулише осамдесетих година, а током деведесетих постаје незаобилазан како у научним круговима тако и популарној литератури.Он се од тада углавном користио у редукованом погледу и сводио на економско-финансијски аспект, најчешће посматрано кроз интеграцију тржишта роба и капитала широм света уз смањење баријера које се односе на међународну трговину и инвестиције. Такав економски усмерен и ограничен приступ представља упрошћавање које ни издалека не даје потпуну слику – економски и финансијски фактори јесу спиритус мовенс процеса глобализације, али га ни у ком случају не исцрпљују. Постоје и други редукционизми, попут мишљења да је глобализација само напредна фаза капитализма или империјализма, али и прешироке дефиниције које непрецизно фиксирају проблем, попут оне да је глобализација скуп процеса који обједињује људе и места. Чини се да је за потребе црквене мисије најбоље усвојити критичко-мултивалентни приступ одређењу појма глобализације преко међусобне глобалне повезаности различитих аспеката: економских, политичких, културних и психолошких, уз упоредну везу између токова роба, идеја, информација, људи и технологија.