О БОЛЕСТИ

Тело је огледало душе – када душа оболи, тело говори.

Владета Јеротић нас је својим радом непрестано подсећао да здравље није само одсуство болести, већ стање унутрашње равнотеже тела, ума и душе. Сматрао је да већина болести има психосоматску основу – да је свака физичка тегоба одраз потиснутих емоција, неизговорених мисли и душевних сукоба које човек носи у себи.

„Од грипа до рака – све болести су психосоматске,“ говорио је Јеротић, наглашавајући да тело не реагује само на спољне факторе, већ и на унутрашње напетости и неразрешене конфликте. Према његовом учењу, емоције које не освестимо – страх, тугу, бес – тело памти и изражава кроз болест.

За Јеротића, истинско исцељење није могуће без разумевања духовне димензије човека. „Уколико не приступимо исцељењу целовите особе – њене душе и ума, осим тела – тешко ћемо постићи трајно излечење“, истицао је.

Посебно је упозоравао на улогу стреса у настанку болести. Сматрао је да савремени човек, потискујући свакодневне бриге и емоције, несвесно нарушава равнотежу свог тела. Хронични стрес, говорио је, може бити окидач за читав низ обољења – од повишеног притиска до кардиоваскуларних и малигних болести.

„Имунолошки систем се званично зове психо-неуро-ендокрино-имунолошки систем. Психо – прво психа!“ подсећао је Јеротић, објашњавајући да су душа и тело нераскидиво повезани. Тело, по њему, никада не лаже – оно је најискренији глас нашег унутрашњег света.