100 ПИТАЊА ПРАВОСЛАВНОМ ПСИХОТЕРАПЕУТУ

Д. А. Авдејев, московски лекар, психотерапут, професор и директор јединственог Института за психичке болести, где се у лечењу пацијената примењује модел православне психотерапије. Написао је преко педесет књига чији тираж премашује 1,5 милиона примерака. Добитник је награде Чехова за допринос духовном усавршавању нације.

Ова је књига намењена широком кругу читалаца. У њој су дати одговори на најчешћа питања данашњег човека: шта су психичке а шта духовне болести; о депресији, несаници, страховима, неуротским поремећајима, хистерији, болестима зависности, усамљености. Шта је православна психотерапија и разлике у односу на друге психотерапијске моделе, најчешћи проблеми деце и адолесцената; како допрети до човековог срца, рецепти за јачање душевног здравља, хришћански однос према болести.

Истичемо вредност другог дела књиге који се бави здрављем личности и народа и проблемима биоетике тј. став цркве према могућности злоупотребе савремених технологија, прекиду трудноће, проблему контрацепције, коришћењу донаторских полних ћелија и сурогатном материнству, клонирању, трансплантацији органа, еутаназији, хомосексуалности.

Једини начин да се излечи бол у души је покајање, које захтева извесну духовну снагу, коју многи од нас једноставно немају. То се односи и на моје колеге лекаре, и зато су резултати који се у овој области постижу тре нутни. Сигуран сам да је психијатрија по принципу „стрпите се, све ће проћи“ у већини случајева недопу стива. Како жени која је изгубила сина јединца да кажем: дишите дубоко, опустите се, проћи ће?! Неће, и не може проћи, али зато могу да јој кажем да за Бога нема мртвих, да је упутим у цркву где ће учествовати у богослужењу, запалити свећу, замолити да се одслужи помен за страдалог сина… и тако ће њена душа осетити олакшање. Знате, смрт је тема која је у светској медицини и психијатрији готово забрањена. Наука је ту беспомоћна. Тешке болеснике бодре речима: све ће бити у реду, полако… У тој лажи човек умире непри-премљен, без покајања. А једна од најважнијих ствари у животу православног човека је молитва Господу за мирну смрт и добар одговор на Страшном Суду. Кад читамо о смрти светих људи и праведника, душа се испуњава милином, а не тугом. Моје колеге веома често личе на људе који седе на врећи злата, а пружају руку да им неко да ми-лостињу.

Имају светињу православља и такведуховне вредности, а траже милостињу: аутосугестију, хипнозу, реинкарнацију. Не користе оно што вековима постоји.