ДУША ПОСЛЕ СМРТИ

ПРЕДГОВОР

Ова књига има двоструки циљ: прво, да са становишта православног хришћанског учења о загробном животу пружи објашњење савремених "посмртних" искустава која су побудила велико интересовање у неким религиозним и научним круговима, и друго, да приближи основне изворнике и текстове који садрже православно учење о загробном животу.

У данашње време, ово учење је често погрешно схваћено, што је последица тога што су у наше "просвећено" доба ови текстови заборављени и изашли из моде. Настојали смо да их учинимо разумљивијим и доступнијим савременом читаоцу. Нема потребе наглашавати колико су ови текстови неупоредиво кориснији и дубљи од данас популарних књига о искуствима "живота после смрти", које, чак и ако нису само обичан сензационализам, остају ограничене на спољну ефектност без истинитог учења о загробном животу.

Православно учење изложено у овој књизи ће, без сумње, бити подвргнуто критици неких који га сматрају "једноставним" и "наивним" за човека XXI века. Међутим, треба нагласити да оно није учење само неколицине изолованих учитеља Православне Цркве, већ учење које је Христова Православна Црква поставила од самог почетка, изложено у безбројним светоотачким делима, житијима Светих и богослужењима, и које Црква непрекидно предаје до данашњег дана.

"Једноставност" овог учења представља једноставност саме истине, која, било да је исказана у овом или оном учењу Цркве, представља освежавајући извор јасности у пометњи коју су у савременим умовима изазвале различите заблуде и испразне спекулације последњих столећа. У сваком поглављу ове књиге указује се на светоотачке и хагиографске изворнике који ово учење садрже.

Као основни извор надахнућа при писању ове књиге послужили су радови епископа Игњатија Брјанчанинова, вероватно првог значајнијег руског православног богослова који се бавио управо овом проблематиком, тако заоштреном у наше време: како сачувати аутентично хришћанско Предање у свету који је постао у потпуности туђ Православљу.

Епископ Игњатије, јасно сагледавајући римокатоличке и друге западне утицаје, припремао се за заштиту Православља путем помног изучавања православних првоизворника и упознавања са науком и литературом свога доба. Наоружан овим знањем, посветио је свој живот заштити Православља и разобличавању савремених застрањивања од њега. У XIX веку, нико у православним земљама, осим њега, није умео тако успешно да штити Православље од искушења и заблуда новог времена. Једини који би се могао упоредити с њим био је његов земљак, епископ Теофан Затворник.

Један том сабраних дела епископа Игњатија (књ. III) посвећен је искључиво црквеном учењу о загробном животу, које је он штитио од римокатоличких и других савремених искривљавања. Из овог тома преузели смо разматрање питања као што су митарства душа — учење које "грешни ум" не може да прихвати, али упорно истрајава на различитим тумачењима или потпуном одбацивању.

Такође смо користили и речи преосвећеног Теофана, а у нашем веку, блаженопочивши архиепископ Јован (Максимовић) је поновио ово учење на јасан и читак начин, чинећи његове речи основом закључног поглавља наше књиге.

Православно учење о загробном животу, које јасно излажу савремени учитељи, од велике је важности за нас који настојимо да сачувамо отачко Православље, не само правилним навођењем њихових речи, већ и путем истински православног тумачења тих речи.

Поред поменутих православних извора, доста смо користили и савремену неправославну литературу о "посмртним" јављањима, као и низ окултних текстова. Следили смо пример владике Игњатија — износити лажна учења објективно, како би православни хришћани избегли саблажњивање. И ми сматрамо да неправославни текстови, када се ради о чињеничном опису искустава, често пружају потресне потврде православних истина.

Наш основни циљ у овој књизи био је да пружимо детаљно супротно гледиште, које ће показати корениту разлику између православног учења и искуства православних Светитеља, с једне стране, и окултног учења и савремених искустава, с друге.

Да смо једноставно изложили само православно учење, без супротстављања, било би убедљиво само за малобројне који већ верују у то. Можда ће и неки од оних који су увучени у савремена искуства увидети огромну разлику између њих и истинских духовних искустава.

Чињеница да је значајан део ове књиге посвећен разматрању искустава — како хришћанских, тако и нехришћанских — указује на то да се овде не ради само о излагању црквеног учења о животу после смрти, већ доносимо и ауторово тумачење различитих искустава. Ова тумачења остављају простор за разлике у мишљењима међу православним хришћанима.

Трудили смо се, колико је то могуће, да ова интерпретације изложимо у условној форми, без настојања да тачно "одредимо" неке аспекте искустава. Конкретно, све што је у вези са окултним искуствима "изван тела", ми смо навели у облику у коме су их изложили сами учесници, и упоредили их са сличним случајевима у православној литератури.

Сматрамо да су та искуства реална и да се у њима одвија контакт са демонским силама, а не само халуцинације. Нека читалац сам процени колико је такав приступ исправан.

Ова књига ни у ком случају не претендује на исцрпно излагање православног учења о загробном животу. Она представља само увод у то учење. Целовито учење о том питању, у ствари, не постоји, као што не постоје ни "експерти" у тој области. Ми, који живимо на земљи, тешко да можемо поставити почетак схватању стварности духовног света, док сами тамо не будемо пребивали.

Ово је процес који започиње сада, у овом животу, а завршава у вечности, где ћемо "лицем у лице" созерцавати оно што данас видимо "као у огледалу, у загонетки" (I Кор. 13:12).