Кажи ми један разлог да живим Елевтериоса Елевтериадиса није само књига о вери, већ о унутрашњем путовању сваког човека који је изгубио ослонац. То је тихи разговор са самим собом, искрен и топао, написан језиком који не нуди готове одговоре, већ поставља права питања. Аутор нас води до тачке где престаје теорија, а почиње живот — онај који тражи смисао, опроштај и љубав. Кроз Све је у мислима”, Елевтериос Елевтериадис дели своје искуство са људима који су се борили са анксиозношћу и паником.

Читаоци ће пратити емотивна путовања ликова који су се плашили својих мисли и симптома, али су се уз помоћ аутора и самих себе борили да се ослободе својих страхова. Књига приказује њихов напредак – од стреса и панике, до прихватања својих осећања и постизања унутрашње слободе. Овај процес је емоционално тежак, али награда је огромна, јер слобода долази кроз разумевање и смиреност.
Ова књига нас подсећа да снага није у победама, него у способности да устанемо кад посрнемо; да живот има смисла само када га делимо; да свака туга може постати простор у којем учимо шта значи волети.
У њој се препознају сви који су изгубили веру, али желе да је поново пронађу — људи који траже мир у себи, а не у свету.

Кажи ми један разлог да живим је духовни водич о смислу, вери и нади. Кроз једноставне, али снажне мисли, Елевтериадис нас подсећа да човек може почети испочетка — чим одлучи да пронађе разлог, макар и најмањи, да остане веран животу.

Није ствар у томе да живот буде лак, већ да не престанеш да га волиш. Светло се не гаси кад падне ноћ — већ кад човек престане да верује. Сваки дан има свој разлог. Некад га мораш пронаћи, некад га мораш створити.

Реч о писцу

Писац је дипломирао психологију на Аристотеловом универзитету у Солуну и магистрирао клиничку психологију и психологију заједнице на Универзитету у Источном Лондону.

Књиге нису строго научне и строго из психологије. Писац није теолог али јесте дубоко побожан хришћанин. Рукопроизведен је за чтеца и поје у парохијском храму у Серу где живи. Чињеница да књиге на српском посвећује Старцима Герогију Капсанису и Евсевију Витису говре много и о писцу и о садржају књига.

Оно што пише у својим књигама су записи из свакодневног живота, из искустава са људима са којима ради, живи, креће се. Приче су кратка размишљања о животу, пуне љубави према Богу и ближњем. Говори о нади, о радости, Христу, Цркви, дубоко свеотоотачки и православно на савремен и свакодневан начин. Књиге су писане једноставним, приступачним, лаким језиком. Обраћа се читаоцу онако како би разговарао са својим пријатељем, супругом, родитељем, топло, искрено, људски.

Пише и говори о смислу и циљу живота. По њему као дубоко верујућем православном хрићанину смисао и циљ живота је Христос. Живот с Њим и у Њему. Књиге одишу убеђењем у Васкрсење. Говори и пише доживљено, из срца. Упућује на покајање и на нови почетак а пре сумрака (пре него је касно).

Ове књиге могу бити корисне сваком добронамерном читаоцу, пре свега православном вернику и скоро свим узрастима, јер је језик лак, једноставан, народни.

У Грчкој је познат и признат. Свака књига је имала по неколико издања. Држи предавања по храмовима и манастирима, а оци Цркве у Грчкој га поштују и радо препоручују за предавања и савете.