САДРЖАЈ
Пост и његов значај, 5
Грех блуда, 22
Демони и човекова гордост, 35
Прелест, 49
Може ли се веровати сновима, 55
Окултна агресија, 58
Астрологија и православље, 67
Грех клетве, 76
Друге цивилизације и летећи тањири, 82Постоје два вида магије, такозвана црна и такозвана бела магија. Такозвана црна магија је магија отвореног зла, магија уз помоћ које се циљано некоме наноси зло, било да је у питању болест, материјални губитак, па чак и смрт. Такозвана бела магија је исто тако зло, само што је скривено под маском добра. Али и у једном и у другом виду магије делују потпуно исте силе. У црној магији демон показује своје сопствено лице, а у белој се, по речима апостола Павла, претвара у анђела светлости (види, 2. Кор. 11, 14).
Коначан циљ и смисао човековог живота, живота хришћанина је богоопштење, прелазак у вечност. Бог је највећа вредност за хришћанина, а вечни је живот за њега превазилажење сопствене тварне ограничености, излазак из себе као из самоцентра ради укључивања у савршенство Божијег апсолутног постојања. Све је остало за хришћанина од релативног значаја. Богатство, сиромаштво, здравље или болест само су услови у којима се формира његова личност за будући живот и зато кад нешто називамо добром или злом, чинимо то с тачке гледишта земаљских вредности. С тачке гледишта вечних вредности апсолутно богатство је само Бог, а једино реално зло је грех, отпадање од Бога.
У последње време постале су посебно честе појаве различитих феномена који личе на чудеса. Европу су буквално запљуснула окултна, пре свега индијска учења. Чак би се могло рећи да се Исток, мислим пре свега индокинеску област, на тај начин реваншира. Некад је Запад физички поробљавао Исток и претварао га у своју колонију, а данас је Исток почео да духовно поробљава Запад. Савремени окултни и мистички правци, који масовно долазе из југоисточних земаља, представљају вид духовне агресије. У Светом Писму се каже да ће антихрист у последње време демонстрирати своју силу кроз необична чудеса и да ће се појавити чудни феномени. Ти феномени ће бити нека врста подражавања чудесима Христовим и Његових светих ученика. Свети Василије Велики каже да је ђаво лишен стваралачке силе и да само може да опонаша и краде. Ђаво је лопов и краде оно што је наше. Он је попут мајмуна који покушава да опонаша Бога као што се мајмун труди да разним гримасима и скакутањем опонаша човека.
Дакле, с хришћанске тачке гледишта те су појаве, које имитирају чудеса, по својој суштини и тенденцији демонске. Веома је погубно обраћање пажње на њих, а поготово веровање у њих. Почетак опасности је уплитање човека у свет духова за који уопште није припремљен. Свети Оци кажу да иако се наше тело супротставља духу, оно ипак чува нашу душу од превременог уласка у духовни свет, јер уколико бисмо ушли у њега, изложили бисмо се изузетно великој опасности. Ако насилно уђемо у тај свет, наша, од страсти још увек неочишћена душа неминовно ће се, по законитости подобија, обрести ближе палим духовима таме него светлим анђелима, и то зато што имамо несавладиву унутарњу тежњу ка греху, због чега и почињемо да испуњавамо њихову злу вољу. Господ нам је дао тело као неку врсту завесе. Све док не пређемо пут борбе са грехом, док своје срце не очистимо од страсти и док, као личност, не дефинишимо наш однос према Богу као центру свега постојећег, директно општење са светом духова биће за нас погубно, као што је за дете погубна шума пуна дивљих звери.
Они који се данас баве окултизмом, хипнозом, јогом и разним магијским учењима Истока нуде људима да кроз одређене ритуале и тренинге задобију некакве тајанствене дарове, способности и натприродне силе. Тако, између осталог, обећавају да ће их научити да утичу на друге људе, да нечију вољу потчине својој, да лече болести, и томе слично, а заузврат захтевају од својих следбеника, који често ништа од тога не разумеју и не схватају, да се одрекну Христа и окрену другачијим духовним бићима чији су посредници управо окултисти. Бављење јогом, учешће у сеансама хипнозе и изучавање окултних учења представља унутарње одрицање од Христа Спаситеља и свесно или несвесно присаједињење демонским силама.
Да ли су демони заиста способни да чине чудеса? У Житијима светих описано је мноштво такозваних чудотворења. Сатана је бивши првоанђео који услед пада није изгубио сву своју силу, него му је само воља постала изопачена тако да је, уместо љубави према Богу, садржај његовог битисања постала мржња према Богу и према човеку као образу и подобију Божијем. Он је сличан реци која је кренула уназад, па тече од ушћа према истоку. Будући да је истеран и искључен из духовних сфера, сатана се са Богом бори у дубини човековог срца. Човеково срце постало је поприште борбе божанских и демонских сила. Демон је спреман да човеку обећава све и да све за њега чини само да тај човек њему припадне. Господ неизрециво воли душу сваког човека, као што воли и цело човечанство и целу васиону, и зато се сатана за свој пад и изгнање свети Богу тако што привлачи људе себи.
Дополнителни информации
Димензии | 21 × 14 cm |
---|---|
Автор | |
Издавач |
Достава
Цената за достава на вашата пратка изнесува 100 денари во земјата и 1500 ден за други земји.
Нудиме бесплатна достава во земјата за нарачки над 3000 денари.