ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК И ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Како изгледа вера која не пристаје на компромис ни пред царском силом?
Шта покреће човека да остане веран истини чак и када га чекају прогон, суд и одсецање језика? Ова класична студија Стефана Л. Епифановича открива духовни и теолошки лик Преподобног Максима Исповедника – монаха који је одбио да се покори јереси монтелитизма и зато био мучен, ослепљен и прогнан, али је остао симбол истине која се не потчињава сили, већ само Богу.

Шта ова књига доноси?

• магистратску, научно утемељену студију о животу, учењу и духовној борби Максима Исповедника;

• јасно објашњење кључних појмова византијског богословља: божанске и људске воље у Христу, деификације човека, литургијског космоса;

• приказ историјског контекста VII века – цара Ираклија, верских сабора, јереси и сукоба између царског ауторитета и слободе савести у Цркви.

Зашто је ова књига важна данас?
Зато што показује да вера није идеологија нити традиција, већ жив однос са Христом који тражи слободу срца. Максим није говорио мишљење, већ истину Цркве – и због тога је постао исповедник, не зато што је победио, него зато што није пристао да лаж постане догма.

Максим нас учи:
Не постоји ништа што је толико својствено Богу као доброта – и ништа што нас толико удаљава од Њега као одбијање да је живимо.