СНАГА БОГОСЛУЖЕЊА допринос оца Александра Шмемана литургичком богословљу

ПРЕДГОВОР ГРЧКОМ ИЗДАЊУ

“Идем у цркву” значи да одлазим у простор храма у време када се врши црквена служба, најчешће Света Литургија. И док Православна Црква располаже једним огромним богатством црквених служби, богослужбених прилика (sic), већина верника присуствује (sic) Литургији неколико пута годишње. Па чак и већина оних који у њој редовно учествују долази на богослужење само недељом или у неке друге велике празнике, на сат, највише два. Тако се, дакле, питања која је поставио отац Александар Шмеман пре 44 године у другом чланку трилогије “Проблеми Православља у Америци” – “колико се (how much) литургијска традиција може очувати у Америци, и колико добро (how well) се може очувати?” – постављају и данас у Грчкој ХХI века, која успоставља хришћанске заједнице још од времена апостола. Последњих година много тога се променило у нашем животу и то великом брзином. Литургијски живот, наравно, и даље чини главну пројаву и израз црквеног живота, али поставља се питање да ли православно богослужење и даље има снагу да нас води колико у право-славље толико и у право-делање …