СУМРАК АТЕИЗМА успон и пад неверја у модерном свету

Велико ми је задовољство да напишем предговор за српски превод Сумрака атеизма, књиге која је настала пре двадесет година. У њој описујем „златно доба“ атеизма у западној култури, уоквирено падом Бастиље током Француске револуције (1789) и падом Берлинског зида који се догодио тачно два века касније (1989). Иако је писана једноставним стилом, ова књига је заснована на дугогодишњем научном истраживању чији је циљ био да одгонетне зашто је атеизам био толико привлачан многим људима, нарочито крајем 19. и почетком 20. века. У њој се, на пример, разматра да ли је протестантизам пружио ненамеран подстицај успону атеизма својим „рашчаравањем“ природног света, чиме је омогућио развој природних наука и ослабио везу између познања природне лепоте и познања Бога.

Ова књига упућује на чињеницу да је успон атеизма често био последица грешака религије, понекад због тога што је она била саставни део непопуларног друштвеног поретка, а понекад и због тога што није успевала да се смислено повеже са животима обичних људи. Атеизам је неретко био привлачан прогресивним Европљанима јер се чинило да нуди алтернативу за религију, мада не и због тога што је био привлачан сам по себи.

Иста мисао је, након терористичких напада у Њујорку 11. септембра 2001. године, породила тзв. „нови атеизам“ Ричарда Докинса и Кристофера Хиченса. Овај покрет је био агресивно антирелигијски, али ни он није нудио никакву одрживу алтернативу. Испрва је „нови атеизам“ уживао подршку оних који су били уплашени претњом верског тероризма. Упркос раном успеху, „нови атеизам“ је убрзо изгубио своју привлачност јер је постало јасно да овај покрет не може да понуди много тога позитивног. Његови представници нису успели да се ухвате укоштац са дубоким питањем смисла које је изузетно важно за оби­чне људе.

Надам се да ће ова књига моћи да покрене плодну расправу о интеракцији атеизма и религије у источној Европи, као и расправу о начину на који хришћанство може да задржи своје место у срцу и уму сваког човека.