ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУЊАНИМА

Увод

...Живот на земљи пореклом је с неба; живот човечји пореклом је од Бога. Пракорењем својим живот сваког људског бића, и свих бића уопште, сакривен је у неизмерним дубинама неба и у тросунчаним бескрајностима Трисветог Божанства. Тајна живота и најмањег и највећег, и најпростијег и најсложенијег бића на земљи у суштини својој света је, небеска је, логосна је, тројична је. Живот једне инфузорије[3] није мање тајанствен и загонетан од живота једног људског бића или од живота једне ласте, славуја, тигра, лава. Живећи, свако живо биће је самим тим стално у вези са праизвором живота, сваког живота – Богом Логосом. Само, свако по мери своје Богом му дане мере живота. Свако живо биће на свој сопствени начин доживљује и развија своју логосност самим својим постојањем. Сложенија бића доживљују логосност своју на сложенији и драматичнији начин, а најсложенија – на најсложенији начин. Нема сумње човек је најсложеније биће на земљи, зато он најсложеније и најдраматичније и доживљује свој живот. И када човек доследно трага за тајном свога живота, она га неминовно одвуче у горње, небеске светове, ка Богу и свему Божјем. И никако и никада човек није у стању да живот свој, и живот на земљи уопште, објасни без Бога, без неба. Сва је тајна, света тајна нашег људског живота, не у нама људима, већ у Богу и Господу на небесима. Зато је небески Бог и постао човек, и јавио се на земљи као Богочовек Исус Христос, да нам објасни тајну живота, и да нас научи главној, свеглавној истини: да је живот човечији, од почетка до краја, сав од Бога, у Богу, ка Богу, ради Бога. Најбољи, најсавршенији и најочигледнији пример тога јесте сам живот Богочовека Христа. Његов живот на земљи је – свеживот; јер у њему сваки човек може наћи сву пуноћу, сву савршеност, сву бесмртност, сву вечност свога живота; и кроз то и у томе – сву логосност и логичност и божанственост и оправданост свога живота. Без Богочовека Христа живот човечји остаје увек заувек мучна, болна, тужна, а каткад и језива и свирепа и неподношљива и људождерска тајна. Радост живота – немогућа је ван Њега и без Њега; бесмртност живота – немогућа је ван Њега и без Њега; блажена вечност живота – немогућа је ван Њега и без Њега. Само Њиме и у Њему живот човечји побеђује сваку смрт и све смртно, и тиме осигурава вечну радост себи и на земљи и на небу. Онда, само онда је његовој бесмртности име вечна радост, и његовој вечности – вечно блаженство.
Живети „достојно Бога – ἀξίως τοῦ Θεοῦ“ (1. Сол. 2,12), основно је правило еванђелског живота на земљи. Хришћанинов живот на земљи, и у појединостима и у целини, треба да је достојан оваплоћеног Бога, Господа Исуса Христа. Јер Господ и Бог Исус Христос постао је човек, да би сав божански живот постао човечијим. Он у обличју истинског човека показује пуноћу божанског живота на земљи. Пошто „у Њему живи сва пуноћа Божанства телесно – πᾶν τὸ πλήρωμα τῆς θεότητος σωματικῶς“ (Кол. 2,9), то у Њему живи сав божански живот у границама људске природе. Он је и постао човек, да као Бог да човеку сву пуноћу божанског живота, дајући му божанску Истину и Правду и Љубав и Вечност. Он је стога и објавио да је дошао на земљу: „да свему да живот вечни“ (Јн. 17,2). Од Њега, и Њиме, ми људи сазнали смо јасно и одлучно: да је живот људски сав од Бога, сав у Богу, сав ка Богу, сав ради Бога. Његова је основна благовест: живот је богочовечански подвиг; долази од Бога, и остаје у човеку на сву вечност, кроз богочовечност. Зато је Богочовек Спаситељ објавио: Који верује мене – има живот вечни (Јн. 3,36; 5,24). То значи: нема смрти за њега и у њему, „прешао је из смрти у живот“ (Јн. 5,24), и то прешао још овде на земљи. Зато је сваки хришћанин уствари богочовек по благодати: сав у Христу Богочовеку, од Њега, Њиме, ка Њему, ради Њега. Који се год у Христа крсте, у Христа се облаче. И живот нас хришћана није друго до доживљавање Христовог богочовечанског живота по мери вере наше у Њега, и љубави наше према Њему, и молитве наше к Њему, и поста нашег и милостиње наше и смерности наше и трпљења нашег ради Њега. Отуда су хришћани – „подражаваоци Господа“ (1. Сол. 1,6). Они у васцелом животу свом подражавају никог мање до Господа и Богочовека Христа. Живот човеков је онда прави живот, када је живот у Богочовеку Христу и ради Богочовека Христа, када је – непрекидно угађање Богу (1. Сол. 4,1). Угађајући Богу, човек уствари угађа најпре себи, ономе што је у њему божанско, бесмртно, вечно, богочовечно. Непрекидни живот у Спаситељу и јесте наше спасење: спасење од смрти, од греха, од ђавола. Јер само непрекидним живљењем у Спаситељу ми добијамо од Њега свепобедне божанске силе, помоћу којих побеђујемо сваку смрт, сваки грех, сваког ђавола. Чудесни Господ и Спаситељ наш, Богочовек Христос „умре за нас, да ми, или стражили или спавали, заједно с њим живимо“ (1. Сол. 5,10)....