УСАМЉЕНОСТ путеви превазилажења

Књига о најдубљем болу савременог човека .&нбсп;Можеш имати породицу, пријатеље и свакодневне разговоре – а опет се осећати као да нико не допире до твог срца. У времену када су људи стално повезани, а никада усамљенији, игуман Нектарије пише смирено, али веома јасно: усамљеност није увек недостатак људи – она је често недостатак љубав, смисла и унутрашње повезаности.

Аутор разликује две врсте усамљености:

Духовна (природна) усамљеност – тренутак у којем човјек остаје сам са собом и својим срцем, и тај сусрет може постати почетак молитве.
Социјална усамљеност – када човјек има породицу, пријатеље, посао, а опет се осјећа као да живи у празном простору без разумијевања и блискости.

Кроз примјере, разговоре и истинита животна искуства, књига говори о томе:

зашто се људи боје да буду искрено блиски,
како настаје унутрашња хладноћа,
и како се из таме усамљености улази у свјетлост заједништва са Богом и људима.

Усамљеност – књига за оне који осећају да нико не чује њихову тишину.

Игуман Нектарије Морозов у овој књизи пише о баш тој, најдубљој усамљености.
Али и о оној другој – светлој, тихом месту у срцу гдје човјек остаје сам пред Богом и почиње да дише другачије.

Ова књига говори:

зашто се усамљеност рађа чак и поред људи које волимо,
како разликовати болну, тамну самоћу од оне која води у молитву,
може ли се изнутра промијенити живот – чак и када се ништа споља не промијени.

Аутор је савремени руски духовник, некадашњи новинар, данас исповједник, писац и пастир многих душа.