У доба када је изгледало да ће православна вера у Русији заувек умрети, на Кавказу, у Грузији - уделу Мајке Божије, појавили су се свети утешитељи људских душа, старци Гаврило и Виталије, који су били луди за овај, а анђели за онај, вечни и непролазни свет. Ко им је долазио није одлазио без утехе. Онима који им због заборава Бога и душе, нису долазили, сами су одлазили и приводили их Христу. Деца су у њима препознавала децу, а одрасли су са њима постајали деца Царства.

Чуда и поуке старца Гаврила и Виталија преливају се једна у друге - чуда су поуке а поуке су чуда. Њихов живот се наставио и после смрти, и траје, никад не престаје. Књига за оне који су жедни светлости.