По сведочењу савременика, Чехов је био страшно стидљив, бојао се високопарности, бојао се многообећавајућих изјава. Рећи „ја сам хришћанин“ за њега је било исто тако немогуће као и рећи: „ја сам добар, ја сам благородан“. Савест га је гонила у Сибир да би бар некако олакшао судбину страдалника. У сваком часу дана и ноћи он је остајао лекар који се одазивао на сваки позив и бесплатно лечио сељаке и све оне који су му се обраћали. Он је био хришћанин чак и да себе тако није називао. Ово је избор таквих прича. Из кадионице се шири плавичасти дим и купа се у широком, косом сунчевом зраку, који пресеца мрачну, беживотну, пусту цркву. И чини се да заједно с димом лебди у зраку душа саме покојнице. Прамичци дима, слични дечјим увојцима, круже, подижу се ка прозору и као да се клоне бола и туге, којих је пуна та јадна душа. Из приче „Парастос” Антона Чехова
Дополнителни информации
Димензии | 14 × 21 cm |
---|---|
Автор | |
Издавач | |
Јазик |
Достава
Цената за достава на вашата пратка изнесува 100 денари во земјата и 1500 ден за други земји.
Нудиме бесплатна достава во земјата за нарачки над 3000 денари.