ГЕОРГИЈЕ ФЛОРОВСКИ руски интелектуалац православни богослов

ПРЕДГОВОР

Циљ ове књиге је да упозна читаоца са животом и делом оца Георгија Флоровског. Овај руски интелектуалац био је најистакнутија личност читаве плејаде Руса, који су после Револуције и емиграције у Европу, сачували и ширили живу културну наслеђену своје отаџбине. Као правослан богослов, отац Георгије је био један од досљедних вођа савременог екуменског покрета, због чега се данас убраја међу најумније правослане богослове двадесетог века. Онима који већ познају дело оца Флоровског, ова књига ће помоћи да прошире своје знање и поштовање, како на основу подробнијег сликања његовог животног пута, тако и на основу значајног доприноса руској мисли и правосланом богословљу уопште.

Са друге стране, онима који оца Георгија памте као непревазиђеног мислиоца, чије је стваралаштво оставило неизбрисив траг науку и научно истраживање, ова књига покушава да открије једну нову страну оца Флоровског, али и да понуди доступне библиографске архиве и остале податке, пресудне за конкретнија истраживања.

Једном приликом сам чуо да о животу оца Георгија постоје само штури и недовољни подаци, те да је потребно дати један темељнији и живописнији приказ. Због тога сам се у првом делу ове књиге потрудио да детаљно опишем његово дело и допринос екуменском покрету и Светском савету цркава, који је обележио значајан део његове научне каријере.

Други и трећи део чине одељци о личности и есеи Марка Рифа и Џорџа Вилијамса, који су, по мом мишљењу, до сада најбоље написани прикази дела оца Флоровског као руског историчара и правосланог богослова. Четврти део садржи оно што би требало да буде коначна библиографија објављених радова Георгија Флоровског. Тај део је захтевао највише труда и времена.

Сама идеја за ову књигу има подужу историју. Једнотомно издање Зборника посвећеног Флоровском, на којем сам радио почетком седамдесетих година, нагомилало је сараднике и прерасло у два тома, посвећена областима у којима је он учинио прве кораке, а убрзо је уследио и трећи део о његовом животу и раду. Тема последњег дела која је требало да настане била је очигледна – животопис оца Флоровског и приказ његовог дела као руског интелектуалца и правосланог богослова.

Одмах сам помислио на Марка Рифа као најкомпетентнију особу за такав посао, да опише доприноса Флоровског као руског историчара, што је он одмах прихватио и за њега одмах написао предговор. Пошто сам био лично близак са оцем Георгијем, осетио сам да могу да прикупим своје утиске о његовом приватном животу, те сам прионуо и на тај задатак, трудећи се да, поред тога, прикупим и његову комплетну библиографију.

Међутим, убрзо сам престао са тим радом, јер сам у пресудном тренутку одбране људских права и настојања међународног покрета за људска права, изабран да будем део деветочлане комисије светског покрета за заштиту људских права Amnesty International. Уследио је дуг и напоран рад на овом пољу. Могу рећи да никада нисам зажалио због тога, јер то убрајам у своје најзначајније ангажовање; али је и то имало своју цену – коначно издање Зборника никада није објављено.

Читалац може помислити да сам оправдање за то пронашао у сличној ситуацији у којој се нашао и отац Георгије. Он је пред крај живота у кратком "теолошком тестаменту" признао да је подлегао искушењу и уплео се, између осталог, у екуменски покрет (између осталог, у одбрани међу четрнаесторици оснивача Светског савета цркава), те је незавршеним оставио "дело о светим Оцима: од петнаестог, само сам завршио два", додајући: "не жалим због... оваквих 'одступања'." (Епилог)