Нико и ништа у Паризу и Лондону

Колико је мало потребно да човек од пристојног живота стигне до глади, заложене одеће и питања где ће преспавати следећу ноћ?

У књизи „Нико и ништа у Паризу и Лондону“, Џорџ Орвел нас води далеко од разгледница Ајфеловог торња и лондонских булевара — међу људе које велики градови готово не примећују. То је Париз тесних, прљавих соба, хотелских кухиња и радника који раде до изнемоглости, а затим Лондон преноћишта, прихватилишта, скитница и незапослених.

Орвел не пише као посматрач са стране. Он сам остаје без новца, гладује, залаже одећу, тражи посао и живи међу најсиромашнијима. Управо зато његово приповедање делује непосредно: беда овде није апстрактан друштвени проблем, већ свакодневно рачунање последњег новчића, скривање сиромаштва и борба да се преживи још један дан.

Кроз низ необичних, трагичних, али често и црнохуморних сусрета, Орвел показује:

• како сиромаштво мења човеков свакодневни живот и самопоштовање;
• шта се заиста дешава иза врата отмених хотела и ресторана;
• како изгледа живот бескућника и скитница;
• зашто незапосленост не значи само губитак новца, већ и губитак смисла;
• колико брзо друштво престаје да види човека када он остане без новца и положаја.

Иза живописних ликова, апсурдних ситуација и оштрог хумора стоји препознатљиви Орвел — писац који поставља непријатно питање: да ли су сиромашни заиста другачији од нас или су само људи којима се живот окренуо у погрешном смеру? У лондонском делу књиге он управо руши представу о скитници као човеку који је сам изабрао такав живот.

Читајте је ако волите Орвела, истините приче са друштвене маргине и књиге које су истовремено сурове, духовите и запањујуће савремене. После ове књиге Париз и Лондон више нећете гледати истим очима.